Mirjana Krstevska

Kako slikarka sama kaze, ceo svoj radni opus posvetila je slikama Beograda, motivima njegove arhitekture, kao i pejsazima uz Dunav i Savu, rekama na kojima Beograd lezi. Ona je pasionirani posmatrac neba nad Beogradom, atmosfere i svetlosti koja se menja kroz godisnja doba. Neumorno radi motive Kalemegdana, pristanista, Saborne crkve, Ratnog ostrva i svaki put sa nekim novim momentima i detaljima.

Ziveci jedan deo zivota u Zemunu, zavolela je Dunav i pejsaz koji je karakteristican za recno priobalje. To su slike prebogate, tropske flore, gde sve buja i zeleni se pod toplom julskim suncem. Na prvi pogled se prepoznaju tipicne vrste drveca i trava koje rastu uz recnu obalu i skoro da se moze osetiti zega i vlaga u vazduhu toplog letnjeg ili jesenjeg dana. Krosnje drveca pune lisca presijavaju se mestmicno svojim srebrnasto belicastim odsjajem, cesto potpuno skrivajuci nebo i horizont. Stabla se ogledaju u zelenoj vodi reke praveci slikovite refleksije svojih raznovrsnih oblika. Cesto na slici, neka krosnja toplih nijansi razbije i obogati tu beskrajnu gradaciju zelenih nijansi. Stabla i grane su jasno istaknute nasuprot paperjasto mekih povrsina lisca. I bas na tim partijama gde linijski predstavlja neko drvo, granu najbolje se vidi umece i vestina jednog iskusnog crtaca.

Njene slike recnog pejsaza su uglavnom radjene u tehnici suvog pastela, koja ima jedan sirok spektar mogucnosti i bogatstva teksture i boja. Posebno ako se kombinuje sa odgovarajucom podlogom-papirom na kome se radi. Boje u ovoj tehnici nikad nisu suvise intenzivne i lako se stapaju sa drugim partijama na slici; moze se slikati samom kredom ali boja moze i prstima umeksati i utljati u podlogu. To je veoma zahvalna tehnika kad je potrebno brzo uhvatiti neki trenutak jer je proces izrade kraci nego slikanje uljanim bojama. Uz to rezultat je slika koja zadrzi svu svezinu i leprsavost koju je tesko postici sem u akvarelu.

Mirjanini motivi reke i rastinja koje buja na njenim obalama, potestice nas da i mi negde u dubini svog pamcenja ili svesti imamo upravo  takve impresije vezane za taj krajolik. Seticemo ih se sigurno svaki sledeci put kad budemo uz obalu Dunava ili Save.

Autor Ema Radovanovic, pisano za sajt http://www.fineartescape.com